Nadogradnja vilične kosti

Zakažite besplatan pregled

Nadogradnja vilične kosti je hirurški postupak kojim se nadoknađuje izgubljeno koštano tkivo vilice, kada preostala kost nije dovoljna za bezbednu ugradnju implantata.

Gubitkom zuba zbog parodontopatije, patoloških procesa na korenu zuba ili nesrećnog slučaja, vilična kost postepeno gubi na visini, a potom i na širini. Što je zub duže odsutan, gubitak kosti je veći.

U poliklinici Dental Implant Expert ovu proceduru rutinski izvodi naš tim na čelu sa prof. dr Zoranom Stajčićem, međunarodno priznatim specijalistom maksilofacijalne hirurgije i implantologije.

Koja količina kosti je potrebna za ugradnju implantata?

Da bi implant bio stabilan, oko njega treba da postoji najmanje 1 mm zdrave kosti. Što je taj sloj deblji, veće su šanse za dugotrajan uspeh ugradnje.

Ako ovaj uslov nije ispunjen, neophodna je nadogradnja kosti pre ili istovremeno sa ugradnjom implantata.

Kada je nadogradnja kosti neophodna

Donja vilica

kost je dovoljno široka, ali kraća po visini od najkraćeg raspoloživog implantata
kost ima dovoljnu širinu, ali je iznad donjoviličnog živca preniska, a pacijent ne želi pomeranje živca
nedostaje deo kosti u gornjem spoljašnjem delu donje vilice (rešava se metodom koštane platforme)
kost nedovoljna i po visini i po širini

Gornja vilica

visina kosti ispod sinusa je manja od potrebne dužine implantata (najčešće kod All on 6 metode) – rešava se metodom sinus lifta.
nedostaje spoljašnji deo kosti (koštana platforma)
kost nedostaje i po visini i po širini

Čime se vrši nadogradnja kosti

autotransplantatom – kost uzeta od samog pacijenta
veštačkom kosti (hidroksil-apatit i kalcijum-hidroksid, ili životinjskog porekla, najčešće goveđe)
kombinacijom veštačke i pacijentove kosti
kombinacijom veštačke kosti, pacijentove kosti i PRF-a (trombocitima obogaćenog fibrina iz krvi pacijenta)
Veštačka kost je dostupna u neograničenim količinama i ne zahteva dodatnu intervenciju uzimanja kosti od pacijenta. Prednost pacijentove kosti je što je organizam brže i lakše prihvata.
Zato ove dve opcije često kombinujemo, uz dodatak PRF-a koji ubrzava zarastanje kosti i mekog tkiva.

Manji defekti kosti

Nadoknađuju se veštačkom kosti u obliku sterilnih granula, uz zaštitnu membranu preko defekta.

Veći defekti kosti

Koristi se koštano tkivo pacijenta sa ugla donje vilice, u obliku pločice i usitnjenih delića pomešanih sa veštačkom kosti i PRF-om, fiksirano mini-šrafovima, membranom ili titanijumskom mrežicom.

Zahvat se izvodi u lokalnoj anesteziji i bezbolan je.

Najveći nedostaci kosti

Kada nedostaje velika količina kosti, koristi se koštani blok sa vrha bedra ili poglavine. Ovaj zahvat, koji spada u domen maksilofacijalne hirurgije, naš tim na čelu sa prof. dr Zoranom Stajčićem izvodi u opštoj anesteziji.

Kod pacijenata koji stižu iz Evrope i udaljenih destinacija, implant se često ugrađuje istovremeno sa koštanim blokom, čime se izbegava dodatna intervencija i skraćuje vreme lečenja.

Dodatne tehnike koje primenjujemo

Sinus lift (transalveolarni ili spoljašnji) – koristi se kada je visina kosti ispod sinusa gornje vilice nedovoljna za ugradnju implantata. Pristup se bira u zavisnosti od preostale visine kosti i broja implantata koji se ugrađuju.
Širenje uske vilične kosti piezo metodom – primenjuje se kada kost ima dovoljnu visinu, ali je preuska za bezbednu ugradnju implantata. Piezo električnom metodom se kost pažljivo razdvaja, bez oštećenja okolnog tkiva.
Lifting poda nosa – koristi se kod nedostatka kosti ispod nosne šupljine; podizanjem sluzokože obezbeđuje se prostor za ugradnju implantata.
Transpozicija donjoviličnog živca – primenjuje se kada postoji rizik od povrede živca prilikom ugradnje implantata u predelu gde je kost preniska; živac se pažljivo pomera kako bi ugradnja bila bezbedna.
Lateralizacija donjoviličnog živca – slična transpoziciji, primenjuje se kod manjeg broja susednih zuba.
Ugradnja AMSJI implantata – indikovana kod pacijenata sa izraženom resorpcijom kosti u gornjoj vilici, posebno kada pacijent želi da izbegne veće transplantacije kosti.
Ugradnja zigoma implanata – koristi se kada je kost gornje vilice izrazito resorbovana, a druge metode nisu dovoljne; implant se usidri u jagodičnu kost i omogućava stabilnu protetsku nadoknadu.

Kada se implant ugrađuje posle nadogradnje kosti

Jednostavniji pristup je da se prvo ugradi nedostajuća kost, a implant tek posle 4 do 6 meseci, u zavisnosti od vrste kosti i mesta ugradnje.

Kada uslovi dozvoljavaju, u našoj poliklinici radije istovremeno ugrađujemo kost i implant – time se izbegava jedna hirurška intervencija više, skraćuje ukupno vreme lečenja i smanjuju troškovi za pacijenta.

Ovo je rutinska praksa kod sinus lifta, čak i kada je kost ispod sinusa svega 1 mm, ukoliko ima dovoljnu čvrstinu.

Kod većih autotransplantata (koštanih blokova), implant se ugrađuje najkasnije 4 meseca posle presađivanja kosti, pre nego što dođe do njene resorpcije.

Ako vas zanima šta uzrokuje gubitak vilične kosti pre nego što razmotrite nadogradnju, pogledajte naš tekst o atrofiji vilične kosti.